Genetska predispozicija za razvoj alergije se može smanjiti?

Genetska predispozicija za razvoj alergije se može smanjiti?
25.06.2021 No Comments Alergologija/Pulmologija, Dermatologija, Ginekologija kbtim.rs

Da li se genetska predispozicija za razvoj alergija može smanjiti i kako? Šta još uzrokuje sklonost ka alergijama? Kako se sklonost ka alergijama može smanjiti?

Atopijski dermatitis ili (atopijski) ekcem bolest je nepoznatog porekla. Studije pokazuju da svaka 20. beba oboli od ekcema, kome su naročito izložena deca u urbanim, gradskim sredinama gde je zagađenje veće. Takođe, adolescenti i odrasli ljudi koji su kao deca imali atopijski dermatitis imaju veću predispoziciju za razvoj polenske kijavice i astme tokom puberteta i odraslog doba.

Još uvek je nepoznat razlog ove bolesti?

Iako ispitivanja pokazuju da su ključni okidači za nastanak atopijskog dermatitisa kombinacija genetskih faktora i alergena, još uvek nije utvrđen razlog nastajanja ove bolesti. U pitanju je hronično, dugotrajno stanje sa akutnim fazama i fazama mirovanja. Iako još nije pronađeno univerzalno rešenje koje otklanja ekcem u potpunosti, moguće je periode mirovanja produžiti, a akutna stanja ublažiti adekvatnom negom.

Ako oba partnera imaju problem sa alergijskim rinitisom?

Ukoliko ste trudnica, i ukoliko vi ili vaš partner imate problem sa alergijskim rinitisom, astmom ili ekcemima, možete spustiti verovatnoću da beba nasledi ovaj zdravstveni problem probiotskom ishranom ili suplementacijom.

Lečenje jačanjem imunog sistema?

S obzirom na činjenicu da je ovakva iritacija kože izazvana preteranom reakcijom imunog sistema na neki od alergena, logičan korak u prevenciji je jačanje imunog sitema bebe prenatalno, ishranom i suplementacijom, a ukoliko postoji mogućnost, dojenje je izuzetno jaka zaštita i prevencija (majčino mleko sadrži antitela protiv bolesti koje je majka preležala i pruža bebi zaštitu od respiratornih, crevnih infekcija i alergija).

Šta je atopijski dermatitis? 

Atopijski dermatitis je hronična upalna bolest kože koja se u najvećem broju slučajeva javlja pre 5. godine života. Bolest se obično javlja nekon 3. meseca života (nekad i ranije) i može trajati nekoliko meseci ili čak nekoliko godina. Kada dete odraste, u najvećem broju slučajeva bolest se povlači, ali koža ostaje suva, osetljiva i sklona iritacijama. Takođe, deca koja su imala simptome alergijskog dermatitisa imaju izraženiju predispoziciju da tokom odrastanja i u odrasloj dobi razviju alergijski rinitis ili astmu.

Kako reaguje koža?

Koža sa atopijskim dermatitisom ima oslabljenu zaštitnu barijeru i burno reaguje na spoljašnje stimulanse (pod tim najviše mislimo na alergene). Koža može biti suva i veoma osetljiva, sklona crvenilu, perutanju, a često se i ljuspa. U fazama upale se može javiti osip, koža može ispucati, a iz ispucale i iritirane kože može curiti tečnost. Izgled i zahvaćena područja se razlikuju kod beba, dece i odraslih. Kod beba starijih od tri meseca najćešće zahvaćena područja su ruke, noge (iza kolena) , lice i vrat, a može se pojaviti na koži glave u vidu temenjače. Karakterističan simptom atopijskog dermatitisa je svrab koji dodatno pogoršava stanje.

Za nastanak je bitan genetski faktor?

Da. Ako je samo jedan roditelj imao atopijski dermatitis, ili astmu ili alergijski rinitis (alergiju na polen, prašinu, grinje, dlake kućnih ljubimaca) ili alergijski konjuktivitis postoji 60% šanse da njegovo dete dobije atopijski dermatitis tokom prve godine života.AD nije zarazan i ne može se preneti direktnim kontaktom.

Prevencija ekcema kod beba počinje u maminom stomaku!

Hormonske promene tokom trudnoće utiču na pad imunog sistema pa su zato pravilna ishrana i suplementacija izuzetno važne u ovom periodu.

Koji su priordni probiotici?

Prirodni probiotici poput belog luka, kiselog kupusa, lososa, bakalara, semenki lana, heljde, miso supe čuvaju crevnu floru koja osnažuje vaš i bebin imunitet. Prirodni probiotici se mogu naći i u fermentisanim mlečnim proizvodima kao što su jogurt, kefir, kiselo mleko … Hrana koju ne unosimo podjednako je važna kao i ona koju unosimo. Izgradnja mikrobioma creva bebe počinje u majčinom stomaku i zavisi od mamine ishrane. Izbegavajte brzu hranu, rafinisane šećere, gazirane napitke, a dok dojite izbegavajte hranu koja može izazvati alergijsku reakciju poput jagoda, jaja, orašastih plodova, citrusnog voća i paradajza…

I suplementacija probioticima?

Ukoliko ste kao dete imali problem sa ekcemima trebalo bi uzeti u obzir suplementaciju probioticima. U praksi je potvrđeno da tromesečna kontinuirana upotreba probiotika smanjuje intenzitet ekcema.

Istraživanja su pokazala: 

Da primena određenih sojeva laktobacila tokom trudnoće i tokom prvih 6 meseci života novorođenčeta može umanjiti ispoljavanje simptoma ekcema čak za 50%.  Pored ostalih blagodeti naučno je utvrđeno da dojenje suzbija nastanak ekcema, pa je, ukoliko ste u mogućnosti, dojenje preporuka.

Šta još uzrokuje sklonost ka alergijama?

Sklonost ka alergijama, osim genetskog faktora, stvara se još u prenatalnom razvoju jedinke i umnogome zavisi od namirnica koje buduća mama konzumira u ishrani. Ishrana bogata ribom i ribljim uljem, vitaminima A,C, E i probioticima, kao i boravak na suncu (vitamin D) smanjuje razvoj alergijskih atopijskih bolesti.

Dr Slavica S. Vasiljević-Specijalista ginekologije, akušerstva i akupunkturolog


About The Author

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *