Primena vitamina D kod dece iz ugla ortopeda

Primena vitamina D kod dece iz ugla ortopeda
23.11.2021 No Comments Ortopedija, Pedijatrija kbtim.rs

Vitamin D spada u grupu liposolubilnih vitamina, a u organizmu deluje kao hormon, regulišći metabolizam kalcijuma i delujući pozitivno na imunski sistem. Nastaje u koži pod dejstvom sunčevih zraka kao neaktivan oblik – provitamin D, a u aktivan oblik se prevodi u jetri i bubrezima.

Čest nedostatak ovog vitamina viđa se kod ljudi koji se u manjoj meri izloženi sunčevoj svetlosti, pretežno u hladnijim oblastima sveta. U našoj sredini, uglavnom, deficit je češći kod starijih i dominantan je pred kraj zime, kada se tokom leta stvorene zalihe vitamin D potroše. Kod dece, deficit vitamin D je ređi, pogotovu u najranijem životnom dobu, obzirom da se do navršenih godinu dana vrši suplementacija, odnosno svakodnevni unos D vitamina. Svaki nedostatak ovog vitamina zahteva njegovu nadoknadu kako bi se ostvario adekvatan metabolizam kalcijuma i funkcija imunskog sistema.

Ozbiljan nedostatak vitamina D (hipovitaminoza D) kod dece dovodi do razvoja rahitisa, koji se suštinski manifestuje razmekšanjem kosti, a klinički se vidi kao obostrani deformiteti dugih kostiju, pre svega deformiteti nogu. Definitivnu dijagnozu rahitisa potvrđujemo laboratorijskim pretragama i rendgenskim snimcima. Lečenje podrazumeva nadoknadu vitamina D uz korekciju pomenutih deformiteta. Korekcija deformiteta kod manje dece se sprovodi tzv. konzervativnim lečenjem koje podrazumeva primenu različitih vrsta ortopedskih pomagala (ortoza), dok je kod veće dece, koja su bliža završetku koštanog rasta, nekada neophodno i hirurško lečenje deformiteta.  Na svu sreću, ova bolest je u današnje vreme dosta retka zbog dobrih mera prevencije iste.

Daleko češće, u kliničkoj praksi se nedostatak vitamina D (insuficijencija) sreće akcidentalno,  kod dece nakon trauma – preloma kosti ili nakon nekih hirurških procedura preduzetih u cilju lečenja deformiteta skeleta. Sumnja na nedostatak vitamin D se kod navedenih grupa pacijenta  postavlja uglavnom radiografski, kada na rutinskom rendgenskom snimku preduzetom u cilju praćenja zarastanja kosti vidimo oskudno formiranje kalusa – nove kosti kojom zarasta prelom, odnosno mesto na kosti gde je sprovedena hirurška procedura. Svaka na ovaj način pobuđena sumnja zahteva laboratorijsko ispitivanje nivoa vitamina D u krvi, kalcijuma, fosfora, a nekada i drugih hormona koji regulišu metabolizam kalcijuma i fosfora. Kada se laboratorijski utvrdi snižen nivo D vitamina u krvi, započinjemo nadoknadu nekim od preparata D vitamina, kod dece preporučujemo Vigantol®, koji je registrovan kao lek. Već nakon četiri nedelje od početka primene, na rendgenskom snimku se uočava poboljšanje, tj. veća gustina novoformirane kosti. Nadoknada se vrši u barem tri meseca, u zavisnosti od stepena nedostatka, doba godine, udruženih bolesti.

Međutim, u dece kod koje postoji neki drugi poremećaj metabolizma kalcijuma osim nedostatka D vitamina i u dece kod koje unos D vitamina ne dovodi do željenih rezultata, sprovode se dodatna ispitivanja od strane pedijatra endokrinologa i lečenju pristupa u skladu sa dijagnozom i potrebama deteta.

Svakako, kao prevencija nedostatka D vitamina, savetuje se adekvatno izlaganje dece sunčevoj svetlosti tokom letnjih meseci u periodima dana kada ona nije velikog intenziteta uz adekvatne mere zaštite kože od UV zračenja.

Dr Siniša Dučić

About The Author

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *