INTELEKTUALNI I MOTORIČKI RAZVOJ BEBE ZAPOČINJE JOŠ U TRUDNOĆI

INTELEKTUALNI I MOTORIČKI RAZVOJ BEBE ZAPOČINJE JOŠ U TRUDNOĆI
14.03.2022 No Comments Ginekologija kbtim.rs

Omega-3 masne kiseline spadaju u esencijalne masne kiseline koje se moraju unositi u ishrani. Tokom trudnoće potrebe za omega-3 masnim kisekinama se povećavaju u odnosu na normalne kako bi se podržao rast i potrebe fetusa. Biološki najaktivniji oblici omega-3 masnih kiselina su dokozaheksaenska kiselina (DHA) i eikozapentaenska kiselina (EPA), koje prvenstveno potiču iz morskih izvora kao što su morski plodovi i alge.

Adekvatna suplementacija omega-3 masnih kiselina smatra se značajnom tokom trudnoće, jer ove kiseline utiču na razvoj fetalnog mozga i mrežnjače i uključene su u različite neurološke funkcije, uključujući: održavanje fluidnosti membrana, mijelinizaciju, ekspresiju gena, transdukciju signala i rast nerava. Vreme najbržeg neuralnog i retinalnog razvoja javlja se u drugoj polovini trudnoće, uglavnom u trećem trimestru, te je suplementacija najbitnija u ovom periodu. Pojedine studije su pokazale da je veća potrošnja ribe kod majke tokom trudnoće dala bolje rezultate u vizuelnoj memoriji i testovima verbalne inteligencije.

Omega-3 masne kiseline takođe mogu igrati ulogu u određivanju dužine gestacije i u prevenciji perinatalne depresije. Čini se da su omega-3 masne kiseline važne i tokom laktacije i u odnosu na razvoj imuniteta, te smanjenje rizika od razvoja alergija na hranu i ekcema povezanih sa IgE. U novije vreme istražuje se efekat omega-3 na prevenciju i lečenje neonatalne hipoksične ishemijske povrede mozga i smanjenje stepena funkcionalnog deficita nakon hipoksične ishemijske povrede.

Sa druge strane deca rođena od majki koje su prijavile da nisu uzimale morsku hranu imala su najveći rizik od lošijih rezultata na testovima ranog razvoja i procene finih motoričkih, društvenih i komunikacionih veština. Ono što je manje istraženo jeste uticaj prenatalne suplementacije omega-3 masnih kiselina na neuro-razvoj blizanaca. Evidentno je da blizanci imaju niže nivoe omega-3 masnih kiselina, što ukazuje na veće potrebe u pogledu suplementacije.

Studije na životinjama su pokazale da je smanjeno unošenje omega-3 masnih kiselina tokom trudnoće povezana sa određenim vizuelnim deficitima i dficitima ponašanja, koji se ne mogu poboljšati suplementacijom nakon porođaja.

Pojedina istraživanja pokazuju da trudnice često jedu malo, ili nedovoljno ribe i stoga ne konzumiraju dovoljno omega-3 masnih kiselina, delom i zbog zabrinutosti zbog štetnih efekata žive, koja se može zbog zagađenosti naći u morskoj ribi. Zbog toga je značajna mogućnost nadoknade omega-3 masnih kiselina tokom trudnoće različitim suplementima.

Što se tiče doziranja suplementacije omega-3 masnih kiselina trudnice i žene koje doje treba da unose oko 200 do 300 mg omega-3 dnevno. Ova doza se može obezbediti jedenjem jedne do dve porcije morske ribe i morskih plodova nedeljno. U pripremi hrane treba izbegavati sirovu ribu (suši), a poželjno je da se riba adekvatno termički obradi, uz prethodno skidanje kože. Time se smanjuje potencijalno prisustvo žive koja se može naći u ribi. Od vrsta riba koje su dobri izvori omega-3 masnih kiselina pominju se losos, pastrmka, konzervirana tunjevina, bela riba, som, škampi, bakalar i dr. Ukoliko trudnica ne konzumira ribu, ili joj je nedostupna na tržištu postoje brojni suplementi sa adekvatnom količinom omega-3 masnih kiselina.

  Dr Aleksandar Babić, specijalista ginekologije i akušerstva

About The Author

Leave a reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *